26.02.2016 Priča jednog otpatka
Dobar dan, baš se radujem što vas vidim! Ja sam otpadak i najzastupljeniji sam stanovnik ove teritorije. Možete me naći bukvalno na svakom koraku, u dvorištu, u kući, zgradi, njivi, šumi, na putu, prisutan sam u svim vodotokovima i na svim mestima na koje je kročila ljudska noga, pa čak i tamo gde čovek veoma retko zalazi. Moj veliki saveznik je vetar, on me nosi iz dvorišta u dvorište, sa drveta na drvo, sa njive u šumu i ja kao pojedinac tako mogu da obiđem veliku površinu i da ostavljam svoje delove duž puta, kao neki putokaz.
Pored vetra, moji najveći saveznici, a ujedno i protivnici su ljudi. Nejasno, zar ne? Znam, ali ljudi znaju da budu prilično kontradiktorni, pa je tako i sada slučaj. Svi se zalažu da me ostave gde god stignu, a posle toga velika većina njih se trudi da me ukloni, uništi ili iskoristi. Ja ljudima mogu mnogo da poslužim i s pravom da zauzmem veću pažnju u njihovim zivotima, ali oni smatraju da sam ja bezvredan, iako se trude da uvećaju moju populaciju, sto više mogu. Svakog dana ja naiđem na nekog novog među nama, a vrlo retko i vrlo teško nestajemo, u najboljem slučaju potrebno nam je par godina, a u najgorem, neki pripadnici moje vrste su uvek prisutni i ne mogu da nestanu.
Jednom prilikom, ja i moji drugari smo presekli kanal koji se izlio i poplavio okolne oranice, a pored toga životinje iz drugog dela kanala su uginule jer su ostale na suvom. Drugi put smo opet prilikom jedne oluje, prekrili veliku površinu pod pšenicom koja posle toga nije mogla da se ovrše bez intervencije cišćenja, a samim tim i uništavanja dela letine. Veliki je broj primera koji se mogu navesti kao štetočinski, ali danas neću o tome da vam govorim, nego o načinu na koji mene i moje možete iskoristiti za poboljšanje i svog i našeg života. Povedite malo više računa i odvajajte mene i meni slične, klasirajte nas, pa izgradite reciklažna postrojenja, koja će većinu nas vratiti u novu upotrebu i poslužiti kao nov proizvod koji može koristiti čoveku.
Za početak obezbedite kontejnere i kamione za prevoz otpada, organizujte dobro uređene deponije koje će ostavljati minimalne posledice na zemljište. Ono što vam preostaje jeste zarada novca na otpadu, vreme kada ćete početi zaista da nas cenite, a ne da okrećete glavu na stranu kad nas ugledate, tačnije sve manje bismo se i viđali, pa biste mogli mirno da uživate u prirodi i njenim blagodetima. Uradite nešto za sebe, svoju okolinu i svoje bližnje, pa u krajnjem slučaju i za nas bez kojih mnoge proizvode ne biste koristili.
Ako svi znate da je potrebno očistiti sopstveno dvorište, ne zagađujte onda ni svoju okolinu. Ako ne želite smeće na svom pragu, ne ostavljajte ga na tuđem.
L. Firaunović, student politikoligije iz Uzveća
